Džajv

Sa pojavom džeza i svinga kao novih muzičkih pravaca 30-ih godina prošlog veka, u crnačkim četvrtima Njujorka, počeli su se razvijati plesovi na ovu novu muziku. Tako su nastali “bugi vugi”, “bi-bap”, “jitterburg”, “rock and roll” i “džajv”. Džajv je nastao u od Jitterburg-a, tako sto su izbačeni akrobatski elementi i sređena je tehnika. Ovaj ritam i ples koji ide uz njega se brzo proširio po celom svetu, a u Evropu su ga doneli američki vojnici dolazeći zbog ratnih operacija u Drugom svetskom ratu. Džajv je odmah je stekao veliku popularnost među tadašnjom omladinom jer je doneo vedrinu i dinamiku koja do tada nije bila viđena. Kasnije su ga u Engleskoj, učitelji plesa uobličili, standardizovali određene figure i kao takvog uvrstili među pet takmičarskih latino plesova.
Džajv je veoma brz, veseo i dinamičan ples koji uključuje ogromno iskorišćenje energije, a izvodi se u taktu 4/4. Prilikom igranja se troši dosta energije, a igrači tom prilikom ostavljaju utisak da se veoma dobro zabavljaju. Na takmičenjima se pleše kao poslednji ples kako bi plesači pokazali da iako su odigrali četiri plesa, još uvek imaju dovoljno energije da odigraju džajv. U koreografijama džajva su karakteristična brza podizanja i spuštanja stopala, “kikovi” (energični šutevi sa zategnutim kolenom pri kojima se noge pokreću iz centra, tj. stomaka, a manje sopstvenim mišićima), rotacije u telu i kukovima, veliki broj okreta i akrobatskih elemenata. Važan element džajva je “bounce”. Dok se on u sambi kompenzuje kontrakcijama ovde ostaje netaknut tako da je vertikalno kretanje plesača jako upadljivo. Partner vodi partnerku kroz veliki broj okreta i spinova. Džajv ne zahteva mnogo prostora jer se veliki broj figura igra u mestu. Neki opisuju igranje džajva kao opštu euforiju u želji za igranjem.

Tagovi:  , , ,