Rumba

Rumba vodi poreklo od plesa afričkih robova dovedenih na Kubu u 16. veku. 1930. godine rumba se sa Kube prenela u Njujork, odakle je potom stigla u Evropu. Francuzi su joj dali koreografski izrađen oblik pa je postala sporija i rafiniranija od originalne rumbe. Na Kubi se pod ovim terminom podrazumeva veći broj plesova. U svom razvoju rumba se stalno ritmički i oblikovno menjala tako da sada poznajemo više vrsta rumbe. Najpoznatije su: “bolero” i”rumba kuban”.
Iako se može plesati na više načina, u osnovi reč je o plesu sa naglašenim erotskim karakterom. Osnovna priča ovoga plesa jeste ženski pokusaj da dominira nad muškarcem koristeći svoj šarm i erotiku. U koreografijama su prisutni elementi koji dočaravaju pokušaj devojke da zavede muškarca, a potom pobegne od njega. Na taj način muškarac biva zaveden i odmah nakon toga odbijen. Ovo je ples gde žena ima potpuno dominantnu ulogu, dok muškarac više statira čisto pomažući ženi da izrazi svoju zavodničku moć. Originalno, rumba je ples plodnosti koji je tokom vremena na Kubi razbijen u tri priče. U prvoj,”Guaguanco”, radi se o pokušaju muškarca da penetrira ženu i njenom odgovoru na te pokušaje. U drugoj,”Yambu”, žena samo flertuje, ali na kraju odbija poziv koji muškarac sve vreme upućuje kroz pokrete iz kukova. Treća priča,”Columbia”, je više ljubavna nego druge dve ali se igra jako retko u malom broju mesta i još uvek nije potpuno razvijena.
Neki o rumbi govore kao o” seksualnoj pantomimi” koja se pleše dosta brzo, sa izraženim pokretima kukova, senzualnim i agresivnim stavom kod muškaraca, a odbrambenim stavom kod žena, dok je za druge to ples veoma spore dinamike u kojem je naglašeno zavodničko, blago i čežnjivo komuniciranje između muškarca i žene.
U koreografijama ovog plesa se smenjuju figure kontakta (vođenog odigravanja) i razdvojenosti sa obostranim soliranjem na većem prostoru. Ekspresivni pokreti kukova u rumbi su rezultat pomeranja stopala bez prethodnog pomeranja težine u tom pravcu. Devojka u cilju zavođenja koristi samo kukove, dok muškarac obično koristi celo telo. Kolena su pri pomeranju blago savijena i rezultat njihovog ispravljanja je karakteristična akcija kukova.
Za muziku je karakterističan”staccato” udarac (brz, kratak) a naglasak je na četvrtom taktu.

Tagovi:  ,